Politika - Pregledi, 6. septembar 2018.
Nedavno raspisani izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina (zakazani za 4.novembar), od nesumnjivog su značaja za manjinske zajednice, ali i za Republiku Srbiju, čija je obaveza da obezbedi poštovanje prava 13 odsto svog stanovništva. Odnos prema manjinama je unutrašnje pitanje koje ima i svoje spoljnopolitičko značenje jer utiče na bilateralne odnose sa matičnim državama manjinskih zajednica i jedna je od važnih tema na putu Srbije ka članstvu u EU.
Zakonodavni okvir koji se odnosi na položaj nacionalnih manjina u Srbiji je široko postavljen i, generalno gledano, dostiže visok nivo standarda u ovoj oblasti. Ipak, postoje i neka sporna pitanja.
Status i finansiranje medija na jezicima nacionalnih manjina jedno je od takvih. Shodno Zakonu o medijima i javnom informisanju, a zbog prilagođavanja naših propisa zakonodavstvu EU, privatizacija medija treba da obezbedi njihovu nezavisnost od uticaja vlade i ukine državno vlasništvo u njima. Privatizacija je, međutim, pogodila mnoge lokalne medije a posebno one na manjinskim jezicima.
Nacionalni saveti ukazuju na to da manjinski mediji, sa malim tržišnim opsegom i bez značajnijih fondova, teško mogu da opstanu, pa privatni kapital za njih, uglavnom, nije zainteresovan.
Predstavnici hrvatske zajednice, na primer, iskazuju nezadovoljstvo jer tokom privatizacije medija ugašen veći broj glasila na hrvatskom jeziku (Radio Subotica, Radio Sombor, Radio Bačka). Slično tome, bugarska manjina ukazuje da je Niška televizija posle privatizacije (novembar 2015) prestala da emituje vesti na bugarskom, dok su jedina dva preostala medija na ovom jeziku RTV Caribrod iz Dimitrovgrada i RTV Bosilegrad sa nedefinisanim statusom i neizvesnom perspektivom. Zbog toga se izražava bojazan da bi privatizacija medija mogla dovesti do prestanka emitovanja programa na bugarskom jeziku.
Zakon o medijima stavlja akcenat na projektno finansiranje i na konkurse koji se svake godine raspisuju na republičkom, pokrajinskom i nivou lokalne zajednice. To, međutim, za sada ne funkcioniše najbolje, pa se tim putem, prema mišljenju manjinskih zajednica, ne može obezbediti stabilno i dugoročno finansiranje manjinskih medija. Time se sužava prostor za informisanje na jezicima nacionalnih manjina, što vodi i smanjenju stečenih manjinskih prava. Nacionalni saveti i njihovo koordinaciono telo zbog toga traže da se regionalni i lokalni mediji koji emituju program na manjinskim jezicima izuzmu iz privatizacije i da država nastavi da ih finansira kao što je to slučaj u susednim zemljama članicama EU (Mađarska, Rumunija, Hrvatska).
Pomenute teškoće odnose se, pre svega, na elektronske medije koji su bili u vlasništvu lokalnih samouprava dok su oni štampani preneti u nadležnost nacionalnih saveta i finansiraju se sredstvima iz budžeta. Jedan broj manjinskih saveta, uglavnom izvan AP Vojvodine, nije, međutim, uspeo da se izbori za finansiranje svojih medija. U tom pogledu karakterističan je primer NIU „Bratstvo“ iz Niša čija su osnivačka prava preneta na bugarski nacionalni savet. Time je prestala obaveza države da finansira delatnost „Bratstva“, a zbog nagomilanih dugova „Bratstvo“ je prestalo sa radom 2013.godine.
Kako ove probleme manjinskih medija u Srbiji komentarišu u EU?
Povodom gašenja Radio Subotice, komesar za proširenje Johanes Han navodi da su „srpske vlasti dužne da osiguraju finanijsku podršku medijima koji emituju programe na jezicima manjina i očuvaju na lokalnom nivou emitovanje programa namenjenih nacionalnim manjinama“. U Rezoluciji Komiteta ministara na sastanku o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, održanom 1. jula 2015, preporučuje se da se „obezbede dovoljna i stabilna sredstva da bi se garantovala održivost medija na manjinskim jezicima i preispitao uticaj privatizacije“.
Očekuje se da će pitanja statusa i finansiranja manjinskih medija biti obuhvaćena Strategijom razvoja sistema javnog informisanja do 2023.godine čije usvajanje se očekuje. Reč je o složenim i osetljivim pitanjima za koje bi trebalo potražiti adekvatna rešenja da bi se očuvao postojeći standard poštovanja manjinskih prava u ovoj oblasti koja bi dugoročno bila u funkciji spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i njenog međunarodnog položaja.
*Ambasador u penziji
Srpski spoljnopolitički krug