Kako se Srbija pripitomljava
Milisav Paić, Ambasador u penziji
11 мај, 2018 by
Kako se Srbija pripitomljava
OdooBot

Posle visenedeljene igre zivaca, svakodnevnog podizanja napetosti, razmene najostrijih optuzbi i pretnjina linija Vasington – Moskva, ukljucujuci i mogucnost upotrebe nuklearnog naoruzanja, dve bivse kolonijalne sile i jedna neokolonijalna, su izvrsile su 14.aprila o.g. u ranim jutarnjim casovima 50-minutni napad sa 103 krstarece rakete na sirijske istrazivacke centre i postrojenja za (navodno) proizvodnju bojnih otrova. Americki zvanicnici su pohvalili preciznost svojih napada u kojima, kako je potvrdjeno sa obe sukobljene strane, nije bilo poginulih.

Zajednicka akcija tri zapadne sile, u trenutku kada se svet ponadao da ce umesto mahanja sabljama preovladati razum i diplomatija, poklopila se rastucim unutrasnjim teskocama sa kojima se suocavaju americki predsednik Donald Tramp, usled objavljivanja knjige bivseg direktora FBI Dzejmsa Kobija, britanska premjerka Tereza Mej zbog svakodnevnog gubitka podrske usled konfuznog vodjenja vlade u vezi sa izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije i podjednako traljave i neubedljive kampanje protiv Rusije u pogledu tzv.slucaja Skripalj, dok se francuski predsednik Emanuel Makron suceljava sa masovnim demonstracijama povodom nameravanih neoliberalnih “reformi” radnog zakonodavstva. Hitna sednica SB sazvana na zahtev Rusije radi osude raketnog napada tri stalne zapadne clanice najviseg tela UN za ocuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti pretvorila se u jalovu razmenu optuzbi u kojima su se obe strane pozivale na medjunarodno pravo, samo sto su im argumenti i odgovorni bili razliciti.


Nasi elektronski mediji su, ukljucujuci i one pridruzene CNN-u, spremno su organizovale specijalne emisije, kroz koje su u krug defilovali jedni te isti analiticari i bivsi politicari, koji su uglavnom prenebegavali cinjenicu da je svet bio na ivici ratne katastrofe, bez obzira sto su tri napadacke sile unapred obavestile Moskvu o svojim namerama i ciljevima. Posebno da se veliki nadkusuravaju sa sudbinom jedne od najstarijih zemalja i civilizacija na svetu, ciji su milioni gradjana su raseljeni ili u izbeglistvu.

Trojni napad je sporoveden u momentu kada je u Damask posle sedmogodisnje opsade konacno trebalo da se vrati mir i kada su razne islamisticke formacije pretrpele vojni poraz. Ocigledno je da se Zapad ne miri cinjenicom da je Sirija pocela da izlazi iz ratnog haosa i da pokusaj “arapskog proleca” u toj zemlji nije dao ocekivane rezultate.

Cudi da trojni napad zapadnih sila na Siriju na osnovu ocigledno isfabrikovanih infromacija o koriscenju bojnih otrova,u sto nije sasvim uveren ni americki sekretar za odbrane Dzejms Matis, malo ko u srpskim medijima naziva njegovim pravim imenom. Naime, Majkl Vizer, profesor emeritus sa americkog Prinston univerziteta u svojoj knjizi “ Just and Unjust Wars”, objavljenoj 1977. godine bio je izricit da je svaka nasilna povreda teritorijalnog integriteta predstavlja akt agresije, od cega je reterirao u vreme NATO agresije na SRJ, koju je svestrdno podrzao, cak i na svecanosti kada mu je Fakultet politickih nauka u Beogradu dodeljivao pocasni doktorat.

Sto se tice visokomoralnih pridika francuskog predsednika u pogledu navodne upotrebe bojnih otrova od strane sirijskih vladinih snaga, sto, ukoliko bi se se potvrdilo i dokazalo, zasluzuje najvecu mogucu osudu, tri zapadne sile nisu ni izbliza pokazivale slicnu brigu povodom masovnog irackog koriscanje bojnih otrova tokom rata sa Iranom, kojim prilikom je, prema zvanicnim podacima UN, zivote izgubilo vise desetina hiljada iranskih vojnika. Kada sam kao alternativni predstavnik SFRJ u SB 1988-89. u razgovoru sa jednim francuskim kolegom rekao da je nedopustivo da Savet bezbednosti ne reaguje na iracko koriscenje bojnih otrova, on je hladno odgovorio da bi Francuska isto postupila kada bi se nasla u slicnoj situaciji.

Pada u oci izostanak bilo kakve zvanicne osude ili barem zaljenja zbog trojnog napada na Siriju. Srbija ima moralnu obavezu da zbog onih 78 dana svakodnevnog bombardovanja zemlje, ukljucujuci i industrijskih postrojenja sa osetljivim i otrovnim hemijskim jedinjenjima, sto je prouzrkovalo trajno zagadjenje covekove okoline i zdravlja stavnovnista, jasno iznese stav, a ne da se nasi navisi zvanicnici prenemazu i vajkaju da smo mi mali i da ne zelimo da se mesamo u sukobe velikih sila. MSP se cak nije ni oglasilo. Da se pri tome ne pominje zahtev americkog ambasadora Skota srpskom predsedniku za podrsku misiji Organizacije za zabranu hemijskog oruzja u Siriji, sto se samo po sebi podrazumeva.

Treba covek da ima jak stomak da bi provario svu tu hipokriziju, posebno o podrsci i pomoci koju nam daju SAD. Za 800 unistenih tenkova VS, desetine amfibijskih vozila i vise hiljada protivavionskih raketa tipa Strela i Igla, koje jako efikasno unistavaju krstarece rakete, dobili smo 40 polovnih Hamera, dok ukupna americka pomoc Srbiji od 2000.godine iznosi oko milijardu americkih dolara, sto znaci da bi nam za stetu, koju su SAD nanele nasoj zemlji usled sankcija i bombardovanja 1999. godine, i koja po najskromnijoj proceni iznosi oko 250 mlrd.dolara, bilo potrebno 4,5 hiljade godina. Sa ovakvom politikom Zapada sumnjam da ce covecanstvo doziveti to vreme.

U Beogradu, 15.4.2018.

Milisav Paić, Ambasador u penziji,
Predsednik Srpskog spoljnopolitickog kruga