Politika - Pogledi, 4. avgust 2020.

Predizbornu aktivnost i sam tok hrvatskih parlamentarnih izbora, održanih 5.jula, obeležili su govor mržnje, dikriminatorske poruke i pretnje upućene Srbima, čime se stvara atmosfera straha, eksplicitno im se poručuje da su nepoželjni i dovodi se u pitanje njihov opstanak u Hrvatskoj. Tokom izborne kampanje, u samo tri dana, između 10. i 13.juna, u Zagrebu su se pojavile tri preteće poruke, a govor mržnje zabeležen je i na dan izbora na većem broju biračkim mesta (u Zagrebu, Splitu...). I ovog puta se pokazalo da antisrpska retorika, koja je već dugi niz godina konstantno prisutna u hrvatskom društvu, jača u vreme izbora. Pritom se u političkom miljeu pozicija protiv Srba koristi kao platforma na kojoj pojedine političke partije, pre svega one desne orijentacije (na ovim izborima Domovinski pokret, Most) nastoje da ojačaju svoj rejting u biračkom telu.

Napadi na Srbe, njihove živote i imovinu, uz ustašku ikonografiju, počeli su u većem obimu da se javljaju 2013.godine, nakon ulaska Hrvatske u EU, i u kontinuitetu su prisutni do danas, sa stalnom tendencijom rasta, da bi najšire razmere dostigli 2019. godine kada je, prema biltenu SNV „Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2019“, registrovano 400 slučajeva etničke netrpeljivosti, fizičkih napada, uvreda, pretnji...Tome je pogodovao i dosadašnji blagonaklon odnos vlasti prema onim organizacijama kojima antisrpsko delovanje predstavlja glavnu političku aktivnost, od kojih neke nisu ni registrovane. Posebno zabrinjava što antisrpstvo u Hrvatskoj sve više postaje uobičajena pojava. Karakteristično je da se od 22 priznate nacionalne manjine, govor mržnje upućuje samo, ili u ubedljivo najvećoj meri, pripadnicima srpske zajednice, a u poslednje vreme predmet uvreda su i Republika Srbija i srpski narod uopšte. Promena ovakvog raspoloženja zahtevala bi da se ovom problemu u hrvatskoj javnosti ozbiljno pristupi i kroz izgradnju odgovarajuće kulturne i obrazovne politike, uz podršku kako širih segmenata civilnog društva, tako i vlasti, afirmišu vrednosti međuetničke tolerancije i suživota, a etnički motivisani incidenti osude i sankcionišu.

Rezultati izbora (HDZ 66 mandata, SDP 41, Domovinski pokret 16, Most 8...) dali su mogućnost da HDZ, bez traženja snažnog koalicionog partnera, obezbedi potrebnu većinu u Saboru i formira vladu, uz podršku nacionalnih manjina (osam mandata), HNS i Reformista (po jedan mandat). Koalicioni partner u Vladi je Srpska demokratska samostalna stranka, sa zagarantovana tri mandata, kojoj je pripalo mesto potpredsednika zaduženog za društvene delatnosti i ljudska prava (Boris Milošević). Po mišljenju predsednika SDSS-a Milorada Pupovca rezultati izbora su dobri jer daju mogućnost da se nastavi politika koja će očuvati demokratske vrednosti i osnovna ustavna načela i prava, uključujući i poštovanje prava nacionalnih manjina, imajući posebno u vidu da je hrvatska desnica 2018.godine tražila promenu izbornog zakona kojom bi se ukinula ili znatno smanjila prava poslanika manjina da učestvuju u izboru vlade ili donošenju državnog budžeta.

Učešće SDSS-a u Vladi svakako je od značaja za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, jer će ona sa te pozicije imati veće mogućnosti da utiče na rešavanje brojnih problema s kojima se Srbi danas suočavaju (elektrifikacija mesta nastanjenih Srbima, uvođenje i unapređenje putne i vodovodne infrastrukture u njima, službena upotreba ćirilice u mestima gde su ispunjeni zakonom propisani uslovi, zapošljavanje Srba u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi proporcionalno udelu u ukupnom stanovništvu, unapređenje prava na obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, suzbijanje govora mržnje prema pripadnicima srpske zajednice itd.). Mesto u vladi međutim, ne bi trebalo da bude samo sebi svrha; SDSS ne bi smeo da se radi očuvanja tog statusa prikloni potezima koji su suprotni težnjama, interesima i osećanjima srpskog naroda. Kao politički predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj SDSS se nalazi pred velikim iskušenjem i istinskim ispitom svog srpskog identiteta povodom poziva da njegov predstavnik u Vladi učestvuje na proslavi 25. godišnjice „Oluje“, tokom koje je ubijeno blizu 2000 Srba i proterano između 200.000 i 250.000, na koji je, prema raspoloživim saznanjima, već dat potvrdan odgovor. Time bi se dao legitimitet najvećem etničkom čišćenju Srba posle drugog svetskog rata, što bi bilo veliko poniženje za Srbe u Hrvatskoj, za proterane Srbe, za ceo srpski narod, direktna uvreda za porodice ubijenih i nestalih.

*Ambasador u penziji
Srpski spoljnopolitički krug